Tihi dom....
..valjda znaš !?
..odjednom i odasvud gorčina ... ...kao osamljena voćka na ogoljenom kamenjaru ,sva već beživotna i krhka ,stajao sam tu pred tobom... Kao kapi rose u praskozorju paklenog dana,darivala si mi nadu - to malo života u sutonu sadašnjosti...
...svaka tvoja riječ bila je velika,jaka i potrebna. Znao sam da si leptir što nosi pelud sa beskraja šarenih livada. Rilcima od ljepote ostavljaš život na cvjetovima i krošnjama koje kao da su tebi u čast stvorene...
...kad blago proljetno sunce mine,kad žega osuši i zadnji cvijet ,ja , suha,slaba i povijena voćka ostajem na užeglom kamenu bespomoćna i beznadna...
Tek dašak maestrala,odjednom i odasvuda nek prošiba ovo suho granje,otrese ga i baci na tle ...Neka se odlomi i ona čvrsta grana ,toliko puta izgažena od stopala neznanih berača slatkih trešanja...
U osami kamenjara ostat' će grančica što se razrasla od peluda sa tvojih sitnih nožica....
Ti i ja ...kao duga stvorena kapima što tebi krila bi sljepila a meni život darivala....
Isprekidan san
... već pomalo bezvoljan ,stisnug ovo male nade uza se i čekam dan koji je već prošao...valjda mimo mene...
Nema komentara:
Objavi komentar